Председник Републике Томислав Николић у протеклих осамнаест месеци два пута је био у званичној посети општини Ћуприја. Други пут данас, присуствовавши почетку бербе грожђа У Добричеву, на плантажи АД “Рубин”. Ова плантажа представља највећи виноград у централној Србији са око 200 хектара под грожђем, па је осим Нинослава Ерића, председника Општине Ђуприја, Николићев домаћин био и Зоран Бекрић, генерални директор крушевачког “Рубина”. Иначе, присутни представници “седме силе” су на агенду посете утицали утолико што су као теме за разговор са председником Републике отворили и многа актуелна питања. Ипак, крећемо са формалним разлогом за долазак председника Николића у Добричево код Ћуприје и његову оцену виноградарске 2016.

ДОБРА ГОДИНА

– Уз све оно што нас је пратило, људе који производе грожђе, може да се каже да је ово била добра година. Било је и кише и сунца, било је и мраза у пролеће, али све у свему – биће добра година. Ово је било Пољопривредно добро “Добричево”, па је сада плантажа грожђа; виши степен искоришћења земље је виноград него сејати пшеницу и кукуруз, и ово сада захтева огроман труд: виноград је господин; неку годину захтева да сваки дан морате да уђете у њега. Себи сам формирао један мали виноград и знам која је то мука кад гледате у небо да ли ће киша, па после кише да ли ће одмах сунце или ће се можда грожђе осушити на ветру, али ја, ево, желим свим пољопривредницима, који су сад ушли у своје винограде, да имају добар род, да од тога направе добро вино, а посебно винаријама желим да наставе овако, пошто већ сад, кад се сретнем с људима из Европе, говоре о нашим винаријама. Значи да су успели да прођу уз све ове традиционално добре произвођаче вина, тако да ова земља, ова клима, ово сунце заслужују да имају добре винаре.

Изузетно ценим “Рубин” зато што је то за мене стара школа, и много ми је драго што је наставио да ради, што је наставио да се развија, што је подстакао и друге, а знам да стручњаци из “Рубина” помажу другима да оснују своје винарије, да крену у производњу, и знам да нам само недостаје име, иначе наша вина не заостају за другим винима – само недостаје слава и недостаје да можете да истакнете цену колико истичу други, јер вам онда кажу: “Па није вино из Француске, није из Шпаније, Немачке, Италије…” Мислим да је и време наклоњено да се оберу виногради. У многим областима пољопривреде ушао је комбајн, а овде мора рука да уђе да маказама исече грозд – закључио је председник Николић тему о виноградарству и винарству и одмах добио друго новинарско питање: Како коментарише тврдње генерала Павлова да је погрешно протумачен и да НАТО ником не прети?

РАТ ЈЕ НАЈВЕЋА ЛУДОСТ

– Одлично! Волим да је то истина, али свеједно ми је да ли он сада брише то што је избацио пре неки дан или није добро протумачен, битно је само да је НАТО схватио да, на колико год високој позицији је неки његов генерал, прво – не сме да се меша у односе других земаља а друго, не сме да звецка оружијем зато што ми знамо да НАТО има оружије. Не треба уопште нико на то да нас подсећа. Нас само интересује да ли је спреман на то да га безумно, да га без разлога, без потребе, без икаквог оправдања употреби или не?! Знате, ти генерали се школују да ратују, а посебно ови генерали који из својих оружаних снага оду у неке мултинационалне снаге: јачи од сваког, јачи од свега, а верујем да га је то понело и да је он помислио да, као један генерал, може о томе да разговара са нама. У принципу, мислим да не постоји ни један човек на свету који воли да ратује, посебно људи који су засновали породице, па знају каква је одговорност за то. Код нас је пословица: ко волео да ратује – ратовало му се у глави, тако да у Србији неће више наћи партнера за рат, искључиво за мир и за добре односе. Међутим, све је могуће и увек треба размишљати о томе да негде постоји нека луда глава, с тим што мислим да је НАТО схватио колико је било бесмислено, колико је било злочиначко то бомбардовање Југославије 1999. године и да му не пада на памет да било када и било где поново нападне Србију, зато што ми нисмо пружили никакав разлог, зато што сада више нема никаквог оправдања чиме би они из НАТО своју савест прали. Дакле, ми смо земља која је учинила највише за мир и стабилност на Балкану, ми смо земља која одржава добре односе са свим земљама у свету, а они који заостају за нама очигледно је да покушавају на неки други начин, коришћењем својих патрона и неких заштитника, да стигну ту разлику. Али, та разлика се стиже радом, а не претњама и оружијем. Нама је новац потребан да толико тога у социјалним програмима урадимо са својим грађанима, а не да купујемо оружије, и мислим да је ситуација у Србији таква да смо сви свесни да је рат највећа лудост и да само треба да будемо опрезни да нас нешто не би изненадило – мишљење је председника Николића који је одмах елаборирао и актуелне регионалне односе.

ШТЕТА ШТО НАМ НЕКО КВАРИ ОДНОСЕ

– Видели сте када дођу хрватски избори, онда политичари “ратују” против Србије, против Срба, показују храброст, заштитништво Хрватске у односу на Србију. Имате сада изборе и у Босни и Херцеговини. Увек су избори у БиХ вођени тако да се у кампањама каже ко ће боље да заштити свој народ од оног другог народа у Босни и Херцеговини. Док то не превазиђемо, ми ћемо имати турбулентне ситуације у време избора. На сву срећу, видите да се у Србији на тај начин не води политика, на тај начин се не воде кампање, на тај начин се не стиже на власт, тако да би могли да се угледају на нас и на наше грађане. Међутим, и кажњавање једне странке која је била превише ратоборна, од стране хрватских грађана на хрватским изборима, знак је да народу није до рата, народу није до сукоба. Политичари воле да се играју, да звецкају оружијем, међутим, када се о томе одлучује, онда се употреби много више разума него до сада. Штета што нам неко квари односе. Да ли је он са Балкана или је потпомогнут са стране, али понављам да Србија у томе не учествује и да ће Србија и даље бити фактор мира и стабилности на Балкану, макар колико нас коштало то и да неко може да каже да се Србија нечега боји, али да смо слаби – ми нисмо слаби: снагу данас, у 21. веку, треба доказивати како успешно државу водиш и какве односе имаш са свим државама у свету, а не у томе коме ћеш да претиш и с ким ћеш да ратујеш – поентирао је Томислав Николић, кога су новинари потом замолили да прокоментарише референдум у Републици Српској.

РЕФЕРЕНДУМ – СТВАР РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

– То је ствар Републике Српске. Као што се не бисмо мешали да било ко држи референдум, нећемо ни Републици Српској. Ми смо о томе разговарали. Руководство Српске и Скупштина РС су заузели свој став. Ко је тај ко ће сад рећи да он боље разуме потребе, интересе, угроженост Републике Српске ако се референдум одржи или не? И шта је тај референдум; зашто толико приче око тога; могу ли мајоризацијом други народи у БиХ да спрече Републику Српску да одреди свој дан који ће да прославља? Како је то опасан референдум? Пре бих рекао да им је опасан зато што би то био први референдум, па би можда за њим могли да уследе и други. Али онај ко мисли да зауставља демократију тако што ће заустављати референдуме, мора да се забрине у шта се претворио. Дакле, ви имате непрекидну мајоризацију у Уставном суду БиХ. Тамо увек имате гласање 7:2 против Републике Српске или 5:4. Никад још неки захтев РС није прошао у Уставном суду Босне и Херцеговине јер тамо имате двоје судија Бошњака и троје из “међународне заједнице” који увек гласају исто. То је пет, и то је већ донета одлука. Некад се саме судије који су из хрватског народа прикључе, а судије које заступају РС тамо су апсолутно у мањини и не могу ништа да остваре. Значи, треба размислити како да се конституише тај суд, а ја мислим да би требало да се сваки народ умеша у избор судија из “међународне заједнице” тако што ће један бити изабран на предлог једног народа. Тако би сваки народ имао по једног “представника” од тих страних судија. Онда би се другачије сви понашали и не би могли да кажу, чим крену у Уставни суд, или су победили или су изгубили. Још једном, мислим да је овај референдум само нешто што се “ваља иза брда” у очима других. Само по себи, када ће бити Дан Републике Српске, не заслужује да се подигне галама у целој Европи – оценио је председник Николић. Следећа тема којом се човек са најдемократскијим легитимитетом у Србији бавио био је његов сусрет са делегацијом Европског парламента, који је завршен нетом пре доласка у Ћуприју, односно Добричево.

ДО НОВЕ ГОДИНЕ ОТВОРИЋЕМО НОВА ПОГЛАВЉА

– Било је много парламентараца из Европског парламента, из различитих држава, и свако је имао своју тачку гледишта, свако своја питања, свако своје коментаре и заиста сам се трудио да сваком од њих потпуно одговорим и објасним оно што можда нису знали и у вези са чим се нису превише интересовали. Могу да вам дам охрабрење да је Кукан (Едуард Кукан, шеф Делегације Европског парламента за Србију, прим. аутора) рекао да ћемо ми сигурно до Нове године отворити још нека поглавља. То је добро, а с друге стране непрекидно су се питања концентрисала на наше односе са Руском Федерацијом и Републиком Српском, на референдум у РС, на наш однос према питању Косова и Метохије. Дакле, оно што ће нама бити велика препрека и проблем у финиширању преговора са ЕУ, већ сада се кристалише као питање које ће доћи на дневни ред. Мислим да је тај састанак био користан. Они су се захвалили на исцрпности и искрености, тако да сада њих једанаесторо, колико их је било, боље познају ситуацију на Балкану и односе Србије са даљим и ближим комшијама, наш однос са Кином, улогу САД у односима ЕУ и Русије… Види се да не припадају политичким партијама него да припадају државама из којих су дошли и тако дискутују, али се види и да су забринути за развој односа са Руском Федерацијом, пошто не знају до када ће трајати европски фондови који помажу губитке ЕУ због несарадње са РФ – открио је Томислав Николић, који је затим новинарима одговорио на питање да ли је већ у кампањи.

КАД БУДЕМ КРЕНУО У КАМПАЊУ – РЕЋИ ЋУ ВАМ

– Нисам у кампањи. Пре две године сам такође био на берби грожђа. Прошле године сам жњео пшеницу у Војводини. Био сам када смо вадили шаргарепу, па бисте можда могли да кажете да сам и тада био у кампањи. Нисам. Волим сељачки посао и мислим – и даље мислим – да село може да извуче Србију, али да ту треба уложити мало више и да треба мало више да се окренемо селу, и да ће све моћи да буде боље. Нисам кренуо у кампању. Кад будем, рећи ћу вам – закључио је Томислав Николић, председник Републике Србије, окончавши тако и дружење са многобројним новинарима који су присуствовали почетку бербе грожђа на плантажи компаније “Рубин” у Добричеву код Ћуприје.

Ерић: Пројекти под покровитељством председника Републике

Иако је посети председника Републике присуствовао велики број јавних личности, политичара и представника локалних самоуправа из централне Србије, уз Томислава Николића све време посете био је само Нинослав Ерић, председник општине Ћуприја. Како сазнајемо, Николић и Ерић су разговарали и о потенцијалима општине Ћуприја за дугорочни, одрживи развој кроз образовање, туризам, медицину и инфраструктуру, али је постигнут и један конкретан договор: да општина Ћуприја ради пројекте под покровитељством председника Републике Србије.