На свечаној седници која је уприличена поводом 13. октобра – Дана општине Ћуприја, турски инвеститори Бурак Галип Акур и Мелих Сенгул, власници „Тибет моде“, кинески инвеститор Џанг Џигуо, сувласник компаније „Јурофајбер“ и Ђорђе Манчић, саветник у Кабинету председника Владе, добили су „кључеве“ општине Ћуприја поставши тако и њени почасни грађани.
Била је ово и својеврсна прилика да се у свечарском амбијенту „подвуче црта“ и прикаже оно што је урађено између два 13. октобра. Тако је Нинослав Ерић, председник општине Ћуприја, још једном подсетио да је визија коју имају он и његов тим „повећање броја становника кроз привредни и друштвени развој општине“.
“Отворена је фабрика „Тибет моде“, турска инвестиција. У новембру ће бити отворена фабрика кинеских инвеститора „Јурофајбер“, а Ћуприја ће се побратимити са градом Шу Јангом из Кине. Ускоро нас очекује отварање погона највеће српске компаније „Југоимпорт СДПР“. Намеру да инвестира у Ћуприји пре неколико дана званично је изразила компанија „Дакомент“ која послује у систему „Икее“, и то би значило 500 нових радних места, рапортирао је први човек ћупријске локалне самоуправе присутним суграђанима, осврнувши се затим и на скорашње парафирање једног врло битног меморандума.
“Обавештавам вас да смо ове недеље потписали Меморандум о сарадњи са државним Факултетом техничких наука из Чачка Универзитета у Крагујевцу. Отварањем једне овакве високошколске институције у Ћуприји повећали бисмо број високообразованих кадрова и били бисмо спремни да дочекамо нове инвеститоре”, рекао је Ерић, који је у наставку свог излагања предочио да ће се Ћуприја развијати и кроз, како се изразио, „наше традиционалне предности“.
“Ћуприја је град Школе за музичке таленте. Зато се ради на пројектима помоћу којих ће ова јединствена установа добити нову концертну салу, али и салу за фискултуру, које су неопходне за даљи рад школе. На „Уличним тркама“ јуче смо обележили 50 година од прве југословенске атлетске медаље коју је освојила наша Вера Николић, победивши на Европском првенству у Будимпешти 1966. године. Ћуприја ће поново дочекивати атлетске шампионе, јер ћемо следеће године почети реализацију пројекта изградње атлетског стадиона који ће носити назив „Александар Аца Петровић“. Такође, створени су сви услови да Општа болница прерасте у Ургентни центар, а тренутно се ради на пројекту Интернистичког блока, што ће додатно побољшати пружање услуга у најважнијој, најквалитетнијој и највећој здравственој установи у региону”, открио је нове планове Ерић, који је потом подсетио да ће се привредни развој општине Ћуприја ослањати и на историјски, спортски и верски туризам.
“Историјски туризам биће развијан кроз археолошка ископавања римског града Хореум Марги, спортски кроз атлетику а верски ће бити базиран на манастиру Раваница. Такође, општина ће поставити споменик кнезу Лазару на улазу у град. На тај начин показаћемо потенцијале за историјски туризам”, закључио је председник општине Ћуприја, подсетивши да су грађани на протеклим изборима оценили рад локалне власти високом оценом и да је то одговорност више за коалицију „Александар Вучић – Србија побеђује“ која од 37 одборничких места у Скупштини општине Ћуприја има 30 мандата.
Бранимир Тазић, председник Скупштине општине Ћуприја, честитао је овогодишњим добитницима плакета, награда и захвалница, захвалио се и „опозицији и конструктивним критичарима“ чија је контрола потребна, како је рекао, „да наше ангажовање буде боље, савршеније и доследније“, а онда и све присутне подсетио на нешто што су многи заборавили.
“У нашој општини се одувек много радило јер ово је крај познат по вредним и паметним људима, људима који се не стиде да уче од других и несебичним људима који ће радо своје знање пренети. Ми не чувамо оно што имамо и нама су гости, сарадници, пријатељи и нови грађани увек добродошли. Овом приликом обећавам да руководство општине Ћуприја неће затворити врата ни пред ким ко новим идејама жели допринети развоју општине, града и села. Могу да кажем да је Ћуприја стрпљиво дочекала свој тренутак. Многе фирме и инвеститори желе да дођу у нашу новоизграђену индустријску зону која није једино богатство Ћуприје”, рекао је Тазић, додавши како је сада прилика да општина искористи нове могућности које јој се пружају у све већем обиму.
На признању се први захвалио Ђорђе Манчић, саветник за инвестиције у Кабинету председника Владе Србије, који је обраћање почео подсећањем да његово пријатељство са Ћупријом траје 20 година, и додао:
“Ми данас сарадњу крунишемо додељујући кључеве града инвеститорима који ће обезбедити посао за стотине породица. Ја, међутим, желим да се пре свега захвалим за оно што сам научио радећи са мојим пријатељима из Ћуприје. Научио сам да на крају нису битни они који критикују, нису битне хладне душе које само критикују како је требало нешто урадити другачије. Све заслуге припадају људима који су храбро ушли у арену, људима који се прегорно труде, који покушавају, па ако не успе, покушавају поново, јер знају да нема постигнућа без покушаја и грешака; људима који знају шта је велики ентузијазам и шта је то посвећеност; онима који несебично дају себе за исправне циљеве и онима који, на крају, добро знају шта је то тријумф. Срећан сам што се данас налазим у таквом друштву.”
И остали добитници „кључева града“, кинески и турски инвеститори, били су почаствовани што су тако брзо и топло прихваћени од Ћупричана, обећавши да ће се потрудити да све на шта су се обавезали, како је то рекао Мелих Сенгул, буде у потпуности испуњено.
Иначе, Спомен плакета општине уручена је проф. др Ђорђу Стевановићу, директору Ветеринарске установе „Напредак“, док су овогодишњи добитници захвалница: Ирена Поповић Драговић, композиторка рођена у Ћуприји; Ивана Круљ, једна од најбољих просветних радника у Србији; Миле Лазаревић, књижевник и Игор Карадаревић, представник фирме која стоји иза пројекта „Србија у ритму Европе“. Свечаност је такође била прилика да се награде и најбољи ученици ћупријских школа, а својих „пет минута“ на седници уприличеној поводом 13. октобра – Дана општине Ћуприја имала је и Школа за основно музичко образовање „Душан Сковран“, која иза себе има најуспешнију годину од оснивања, јер је краћи програм оркестра школе наишао на истинско одобравање свих присутних.