На саставку две реке, које данас знамо као Раваницу и Велику Мораву, стари Римљани су подигли град Horreum Margi, који је на почетку нове ере (од I до IV века) био значајан економски, саобраћајни, привредни и војни центар. Каструм Horreum Margi налазио се на путу Via Militaris и једно време је чак био престоница Mezia Superior, био је седиште 7. Клаудијеве легије, ковница оружија, град који је снабдевао житом читаву регију. Био је једини град између Виминацијума (Костолац) и Наисуса (Ниш) који је имао властиту самоуправу, правно обезбеђену кроз статус муниципијума. Структура, положај и значај града указују на то да је он обиловао раскошним грађевинама, храмовима, термама, фонтанама, вилама и другим репрезентативним грађевинама.

Тај и такав град, несумњиво најстарији у овом делу Србије, чију су историју на римским бедемима утврђења „дописивали“ Византинци, Османска династија али и Аустријанци, заслужује да се открију сви његови делови, већ неко време углавном скривени под здањима ћупријске касарне.

Немали број европских градова попут Прага, Солуна, Салцбурга, Печуја или, рецимо, португалског града Евора, у самим својим средиштима љубоморно чувају наслеђену историјску баштину. Има ли Ћуприја – која под собом „крије“ импозантни римски Horreum Margi – право да се понаша другачије?

Већ неко време радимо на томе да значајну и богату прошлост овог великог града, како Ћуприју третирају историчари, у потпуности сусретнемо с данашњицом. Зато смо и одлучили да реконструкцију центра града прилагодимо историјским чињеницама.

Већ постављена римска калдрма – као у европским градовима “исписницима“ Ћуприје – и разделна жардињера с цвећем, осим визуелног уклапања у историјски амбијент, имаће и своју практичну намену: више неће да буде непрописног паркирања и брзе вожње у самом центру града, у зони где се једна преко пута друге налазе две школе.

Треба ли да се подсећамо да је не тако давно, баш на том месту, један млади живот угашен због прекорачења брзине и непоштовања основних саобраћајних правила?

Даљим развојем саобраћајне инфраструктуре, изместићемо саобраћај из најужег градског језгра, што је још један од наших прокламованих циљева.

Реконструисан Трг Драгослава Михаиловића, некадашња Улица Радета Симоновића, такође је интегрални део наше визије уређене и чистије Ћуприје, града са својим идентитетом. А тај идентитет заиста не би био потпун без симбола који упућује на свакако највећег српског живог писца – нашег Драгослава.

У овој шетњи кроз историју Ћуприје, искорачујући скоро хиљаду година од римског доба, присетићемо се и 1215. године, када се у првом писаном документу помиње Равно као српски град. У пролеће те 1215. управо је у Равном, на месту где се сада налази Ћуприја, Стефан Првовенчани „угостио дванаест дана угарског краља Андрију“. Сада, 807 година од тог сусрета, почела је реконструкција трга на углу улица Миодрага Новаковића, цара Лазара и Анђе Ранковић – простора који ће више него оправдано носити име краља Стефана Првовенчаног.

Историја Ћуприје је и 1999. година. За нас, свакако. При крају су радови на изградњи Трга сећања на НАТО агресију. На месту где је некад била прва читаоница у Ћуприји, 29. маја 1999. године пали су пројектили НАТО пакта у другом нападу на саму Ћуприју. Сматрамо да и то треба запамтити; не заборавити – никако!

Ово је тек почетак озбиљне и далекосежне реконструкције градског језгра. Ускоро почињемо и замену тротоара у Улици цара Лазара, као и саму њену реконструкцију од споменика великом кнезу до Улице Сретена Здравковића, па ће та саобраћајница постати булевар са четири траке. Тако ћемо у Ћуприји, на само два километра – од Споменика цару Лазару до музеја и касарне – да имамо приказ једне непатворене историје дуге две хиљаде година!

У овом капиталном пројекту интегралне реконструкције центра града, није смело да се иде ни корак мање него што је планирано. Тако то треба да буде кад враћате идентитет заснован на чињеницама.

И још нешто. Овај мој осврт односио се само на уређење градског језгра. Важно је да истакнем да ни један други пројекат не трпи зато што реконструишемо централне улице Ћуприје. А будите уверени да ће све о чему смо причали да буде и урађено.

За лепшу и бољу Ћуприју, за достојанствен и квалитетан живот свих Ћупричана!

Ваш Нинослав Ерић,

Народни посланик и председник СО Ћуприја